Pustinjska princeza

„Pustinjska princeza“ je roman koji govori o tragičnoj sudbini porodice Vujanović. Iskra je mlada devojka suočena sa strašnim događajima koji su je obeležili i pre nego što je zakoračila u život. Njene dve najveće ljubavi postaju ujedno i njena dva najveća životna poraza, Adam i Lea. „Pustinjska princeza“ je roman koji o društvenim problemima govori najstrašnijim rečima koje se ne izgovaraju naglas, o temama o kojima se obično ćuti. O preživljavanju, depresiji, očaju i bolu kao sastavnom delu života. Roman govori o životu onih koji su preživeli rat, porodičnom nasilju, ali i porodičnim vrednostima. Ova priča nastala je u znak sećanja na porodice pogođene ratom, nastradalim i poginulim, žrtvama porodičnog nasilja, žrtvama povređenim usled svakog nečovečnog ponašanja. „Jedno pismo koje krasi stranice samog kraja možda i najbolje oslikava sav talenat Snežane Ivaneže Mavrenović da svojom empatijom u sebe primi patnje drugih žena i prenese njihove potresne sudbine na papir.“ „Porodično nasilje ovde dobija svoj najstravičniji oblik, rugajući se svojom ružnoćom i iskrivljenom prirodom žrtve čineći od nje izmanipulisanu, zastrašenu, poniženu, nezaštićenu i izmučenu osobu obavijenu u taman veo neopravdanog ispaštanja.“

Autor

Anatomija bola oskrnavljenih duša

„Kada pročitate delo koje svojim temama oslobađa, otvara oči i čini pravu antitezu šund literaturi koja govori o trivijalnim stvarima bez poruka, znaćete da ste stupili na tlo angažovane književnosti, one koja o problemima u društvu progovara bez zadrške, otvoreno i snažno. Snežana Ivaneža Mavrenović je čvrsto zakoračila ovim stazama, pokazavši da je ne samo svojim prvim delom “Iris”, već i drugim, “Pustinjskom princezom”, spremna da svojim pisanjem pogodi pravo u centar i ostavi iza sebe značajan trag. ... Iskra Vujanović je mlada devojka pred kojom su srećan život i blistavi planovi sa Adamom, svojom srodnom dušom sa kojim deli sve snove još od detinjstva. Kada nesreća jednog dana raspori njenu dušu i pocepa slike sreće, spoznaće da je život lavirint neizvesnosti u kome iza svakog ćoška čekaju ne samo sreća ili tuga, već i istina da jedino snagom i ljubavlju možemo pobediti sve nedaće koje nam prete.”

Pustinjska princeza1

„I u drugom autorkinom delu žene su u centru zbivanja. Oko njih se obavijaju muški likovi kao bršljan noseći im kako radost, sigurnost, ljubav i strast, tako i patnju, mržnju, sukobe u duši. Neke od njih će u lavovskoj borbi za ono jedino što im u životu vredi preći granicu koja spaja život i smrt, a neke će poput malene iskre koja svetli na horizontu sudbine tinjati i nastavljati kroz dane očaja korak po korak, učeći da žive sa bolnim otkucajima srca i pronalaženjem nade u anđeoskim treperenjima novog života. ... Ali bilo da su obavijene teskobnim i mučnim događajima ili uvučene u vrtlog ubrzane, neizvesne radnje, one kao heroine nose strukturu dela. U ovom romanu najbolje stranice odišu anatomijom bola duša oskrnavljenih u surovom vremenu punom stradanja i trvenja razuma i srca. Na njima se na raskošan način izlivaju najdublja osećanja, koja obuhvataju čitaoca tako jako da zajedno sa junacima proživljavaju sve njihove nesreće.”

Pustinjska princeza2

„Depresija glavne junakinje kao da silazi sa hladne hartije i naprosto diše njena tuga koja ne jenjava, koja je utapa u sopstveno ništavilo, bespomoćnost i beznadežnost, oduzimajući i najmanju šansu za nekim novim radostima i nadanjima, noseći zamrznutost u najpotresnijem momentu života. ... Psihičko rasulo žrtve ratnih stradanja pokrenuće zaplet romana, ali i doneti spoznaju sa kakvim se sve demonima bore svi oni koji su usisani u pakao ratovanja, koji nikada ne prestaju da muče, ni kada se pucnji i tutnjave zauvek završe, već ostaju zauvek utisnuti u njihovim dušama preteći da zavarniče u umovima poput bureta baruta i rasprsnu se u hiljadu strahota uništavajući sve oko sebe. Jedno pismo koje krasi stranice samog kraja možda i najbolje oslikava sav talenat Snežane Ivaneže Mavrenović da svojom empatijom u sebe primi patnje drugih žena i prenese njihove potresne sudbine na papir.”

Pustinjska princeza3

„Porodično nasilje ovde dobija svoj najstravičniji oblik, rugajući se svojom ružnoćom i iskrivljenom prirodom žrtve čineći od nje izmanipulisanu, zastrašenu, poniženu, nezaštićenu i izmučenu osobu obavijenu u taman veo neopravdanog ispaštanja. Roman “Pustinjska princeza” je delo koje pitanja postavlja, ali na njih i odgovara. Ono opominje, ali i nudi rešenja i izlaz. Ono obuhvata čitaoca svojim potresnim scenama, ali pruža i ohrabrenje i nadu. Ono nas uči da samo snaga, ljubav i vera u dobre ljude i lepše dane nose isceljenje duše. Zadirući u goruće probleme savremenog društva, ono nas tera na akciju, da se pokrenemo, da razotkrijemo, da se spasimo, da se borimo. Da živimo.” Jelena Dilber